U obrazloženju Švedske akademije piše da je Alice Munro nagrađena kao »majstorica suvremene kratke priče«.

Alice Munro (1931.) rođena je u Winghamu (Ontario) u Kanadi. Već kao studentica počinje objavljivati kratke priče po časopisima. Dobitnica je triju »Guvernerovih nagrada« – najprestižnije kanadske književne nagrade – 1968. za zbirku priča »Dance of the Happy Shades«, 1978. za zbirku »Who Do You think You Are?« te 1986. za »The Progress of Love«.

Dvostruka je dobitnica i važne »Gillerove nagrade« – 1998. za zbirku »The Love of a Good Woman« i 2004. za »Runaway«, zbirku koja je dobila i nagradu »Commonwealth Writers Prize« (2005).

Godine 2009. Alice Munro dobiva nagradu »Man Booker International« za životno djelo koju mnogi kritičari nazivaju »kompetentnom alternativom« Nobelovoj nagradi.

Napisala je više od 14 zbirki priča i jedan roman (Lives of Girls and Woman), a 2012. izašla je zbirka »Dear Life«. Djela su joj prevedena na 25 jezika i objavljena u preko četiri stotine različitih izdanja širom svijeta.

Zbirku »Služba, družba, prošnja, ljubav, brak« hrvatska je kritika proglasila literarnim otkrićem godine, a nagrađena je i »Kiklopom« za najbolju stranu prozu 2011.

Prevoditeljica Maja Šoljan za taj je prijevod također nagrađena »Kiklopom« za najbolji prijevod i Godišnjom nagradom »Josip Tabak« Društva hrvatskih književnih prevodilaca za najbolji prijevod proze u 2011. godini.

U Nakladi OceanMore iz Zagreba i prijevodu Maje Šoljan objavljena je i njezina knjiga »Previše sreće«.